Fanđo - priča o velikom Maestru

Kada današnjim klincima kažete da neko "vozi k'o Fanđo", gledaju vas belo i ne kapiraju ništa. A reč je o čoveku koji je svojevremeno suvereno vladao scenom Formule 1 i postao legenda automobilskog sporta zahvaljujući osvajanju Svetskog šampionata čak pet puta.

Imao je superiorne veštine, smelost i smatra se jednim od najboljih vozača svih vremena. Danas, kada Formula 1 ima osamnaestogodišnjake za upravljačem, kuriozitet je da je Fanđo u tom takmičenju startovao tek sa 37 godina. Vozači Formule 1 u to vreme smatrali su se prestarim, već sa 30 godina.

Rekordi rođenog Argentinca (iako je poreklom bio Italijan), u procentima su toliko veliki da mnogi smatraju da oni nikada neće biti prevaziđeni. Takmičio se ukupno u 51 Grand Prix trci Formule 1, od kojih je osvojio 24, imao ukupno 28 pol pozicija i 23 najbržih krugova! U sedam punih sezona, koliko se trkao, osvojio je 5 šampionata.

Rađanje legende

Da li znate da je Fanđo polomio sve svoje zube kada se, nakon hiljade kilometara vožnje po blatnjavim putevima Južne Amerike, 1948. godine njegov automobil skotrljao niz liticu u Peruu?

Bio je u vozilu sa najboljim prijateljem, Danijelom Uritijem, koji je pri padu ispao iz automobila. Kada ga je Fanđo pronašao, Danijel je umirao. Imao je već 37 godina i smrt najboljeg prijatelja naterala ga je da pomisli da treba da odustane. Međutim, srećom po svet i istoriju, oporavio se od gubitka i vratio se na kolosek i tada je otpočela legenda.

El Maestro

Foto: TAG Heuer

Bio je prosečne visine, proćelav, zvali su ga još i "krivonogi", jer je igrao fudbal tokom školskih dana. Međutim, karijera u automobilizmu donela mu je nadimak El Maestro (učitelj, majstor, veliki).

Uspeh u Formuli 1 došao je relativno kasno – bio je već u četrdesetim godinama života, kada je 1951. osvojio svoj prvi šampionat u Formuli 1. Mada je prethodne godine izgubio od timskog vozača Alfa Romea, Đuzepea Farine, sa malom razlikom, postojale su sve naznake da je Fanđo na sasvim drugom nivou u odnosu na ostale vozače.

Kažu da je karakteristika velikih vozača, sposobnost da se skoncentrišu na više stvari odjednom - ono što bi se danas popularno naziva multitaskingom - veština da se fokusiraju i na stvari izvan vožnje.

Stirling Mos, nekadašnji veliki vozač Formule 1, koji je stekao i titulu "Ser", za Fanđa je rekao: "On nije bio tehničar. Bio je veliki umetnik vožnje."

F1 karijera

Fanđo je u Formuli 1 vozio za četiri različita tima - Alfa Romeo, Ferrari, Mercedes-Benz i Maserati. Neverovatno brz, pametan i "politički" mudar, voleo je da se osigura da je uvek u pravom bolidu.

Bio je oličenje elegancije, miran i jednostavan, vođen uvek filozofijom da pobedi sa što manjim gasom, ako je moguće. Iz sveta automobilizma, nikada niko nije rekao ni jednu lošu reč za njega.

"Ono što ga je činilo zaista velikim", objašnjava Stirling Mos, "bila je njegova koncentracija i balans koji je postizao. Iznad svega bio je džentlmen i divan čovek."

Naročito je impresivno to što sebe nikada nije morao da gura do krajnjih limita, da bi postigao rezultat. Opušteno je pobeđivao.

"Čak iako neko drugi ili ja izjednačimo rekorde sa Fanđom, to se ipak ne može izjednačiti sa njegovim postignućima", izjavio je jednom prilikom Ajrton Sena.

Nirburgring 1957.

Grand Prix Nemačke u Nirburgringu 1957. godine, postao je deo folkora Formule 1 i, na neki način, definisao je istoriju ovog sporta. Fanđo je pobedio na ovoj trci koja se smatrala jednom od najtežih testova za vozače.

Staza koja vodi kroz planinski venac Ajfel, bila je duga oko 22 km. Bio je na pol poziciji sa svojim Maseratijem 250F i oko 3 sekunde brži od Ferrarijevog vozača Majka Hotorna. Fanđo je tokom trke uspeo da obezbedi vođstvo od pola minuta prednosti, planirajući da stane u pit, a onda da odveze i preostalih 10 krugova.

Međutim zustavljanje u pitu bilo je katastrofa. Oklanjanje kvara na zadnjem levom točku, oduzelo mu je previše vremena. Kada se vratio na stazu, bio je 48 sekundi iza Kolinsa, koji je u tom momentu bio drugi. Tada počinje vožnja njegove karijeri. Sa svojim Maseratijem, Fanđo je krenuo u napad. Tokom narednih 10 krugova odvezao je čak 9 puta rekordne krugove (7 u uzastopnim krugovima). Naravno, osvojio je trku.

Kasnije je izjavio: "Nikada nisam vozio tako brzo u životu i ne verujem da ću to ikada više moći." Kazao je i da, nakon trke, od uzbuđenja nije spavao dva dana, proživljavajući iznova sekvence vožnje.

Foto: TAG Heuer

Zahvaljujući pobedi u toj trci, postao je po peti put svetski šampion, a sledeće, 1958. godine, učestvovao je u samo dve trke u sezoni. Kada je u Francuskoj završio na 4. mestu, Fanđo se penzionisao. Imao je 47. godina.

Nakon toga, vratio se u rodni grad Balcarce u Argentini i dugo godina bio predsednik Mercedes Benz kompanije za Argentinu. Preminuo je 1995.godine u 84. godini života.

U znak priznanja i sećanje na legendu TAG Heuer je 2003 godine izbacio limitiranu ediciju satova, Juan Manuel Fangio Targa Florio, od svega 1957 primeraka, kao simbolično sećanje na godinu kada je osvojio poslednju od svojih pet titula u Formuli 1.

Jedna Senina izjava možda najbolje oslikava lik i delo ovog čoveka.

"Ono što je Fanđo uradio u svoje vreme je primer profesionalizma, hrabrosti njegovog stila kao čoveka i kao vozača. Svake godine imamo pobednika šampionata, ali ne i šampiona. Mislim da je Fanđo bio oličenje pravog svetskog šampiona."