Zašto smo toliko radoznali kada se drugi sudare?

Radoznalost je u ljudskoj prirodi, ali sa druge strane za očekivati je da je, kada je to potrebno, razum u stanju da nadjača taj osnovni nagon. Zašto onda reagujemo drugačije kada vidimo da su se automobili sudarili u traci u suprotnom smeru?

Da se odmah razumemo, ovde ne govorimo o situaciji kada na putu naiđete na težu saobraćajnu nezgodu koja se upravo dogodila i kada je potrebno da se zaustavite kako biste videli da li je sa učesnicima u nesreći sve u redu i možete li nekako da im pomognete.

Međutim, zaustaviti, ili naglo usporiti vozilo na prometnoj saobraćajnici (kao što je to na primer most Gazela) samo da biste posmatrali prizor dva malo čuknuta automobila u susednoj traci i videli ko je u sudaru gore prošao, osim što je besmisleno može da bude i opasno. Naročito ako se i onaj iza vas zagleda u isti prizor, umesto da prati šta se dešava na putu ispred njega - i zakuca se otpozadi u vaš auto.

Tada ćete vi postati isti onaj prizor u koji ste trenutak ranije radoznalo gledali.

Na autputu se vozi brže nego na drugim saobraćajnicama, a na deonici kroz Beograd, gde je saobraćaj znatno gušći i gde po pravilu vozači ne održavaju bezbedno rastojanje, iznenadnim usporavanjem rizikujete da izazovete i lančani sudar. Čak i ako vozilo koji se kreće direktno iza vas uspe da zakoči, pitanje je da li će vozači u ostalim automobilima reagovati na vreme.

Osim toga, nepotrebnim usporavanjem ometate kretanje drugih vozila i stvarate dodatnu nervozu kod vozača, a nervozan vozač predstavlja dodatnu opasnost na putu.