Šta je to "udarna rupa"?

Vožnja automobila po beogradskim ulicama ovih dana podseća na slalom, s obzirom na neuobičajno veliki broj takozvanih udarnih rupa koje su se pojavile na kolovozu.

Tokom vožnje veoma dobro znamo da smo pogodili jednu, ali u javnosti postoji i nejasnoća oko termina šta je to “udarna rupa”.

U “Beograd putu”, koji je zadužen za održavanje ulica u glavnom gradu, saznali smo da iako sam pojam udarne rupe nema jasnu definiciju u zakonu, navodi se termin "oštećenje asfalta", postalo je uobičajeno nazivati to udarnom rupom.

Konkretno, da bi oštećenje na kolovozu bilo proglašeno "udarnom rupom" ono mora biti dublje od 5cm. Površina oštećenja nije bitna, jer ona ne utiče na bezbednost, već samo dubina.

Ako želite da izbegnete oštećenja na sistemu oslanjanja, na gumama i na točkovima vašeg automobila, u ovom periodu trebalo bi da budete posebno pažljivi tokom vožnje, odnosno da što je moguće manje "pogađate" udarne rupe.

Ključno za uspeh je da smanjite brzinu kojom se krećete. Jedino tako ćete moći da izvedete manevar izbegavanja bez izlaganja riziku.

Kolovoz po kojem vozite morate pažljivije posmatrati nego u normalnim uslovima, kako biste na vreme uočili i izbegli udarnu rupu. Uz sve to, i dalje treba da vodite računa i o drugim učesnicima u saobraćaju, oko vas.

Tokom vožnje mnoge stvari nam odvlače pažnju (mobilni telefon, pešaci, saputnik...), pa nije svim vozačima lako da uoče oštećenje na kolovozu, bilo da se pojavilo na ruti kojom svakodnevno prolaze ili na putu koji je od ranije poznat.

Ako vam se dogodi da ste prinuđeni da pređete automobilom preko rupe, najvažnije je da u tom trenutku ne pravite nagle promene pravca, jer se može destiti da udarite vozilo u traci pored vas i da na taj način napravite mnogo veću štetu. U slučaju da je kontakt sa udarnom rupom neizbežan, važno je da preko nje ne pređete sa kočnicom pritisnutom do kraja.

Ukoliko vam se to ipak desi, rastu i šanse za ozbiljno oštećenje vozila jer će tom prilikom veliki deo mase vozila biti prebačen upravo na taj točak, koji nije dizajniran da izdrži toliko opterećenje.

Pokušajte da kočite do poslednjeg trenutka pred udar u rupu a tada popustite kočnicu.

Ako i pored sve pažnje i vozačkih veština izvučete deblji kraj u susretu sa udranom rupom, možda ne morate sami snositi štetu nastalu na vašem vozilu.

Zahtev za naknadu štete možete podneti “Beograd putu”, u pismenom obliku, a na sajtu ovog preduzeća postoji uputstvo kako se to radi.

Ipak, neke informacije o ovoj proceduri važno je znati i pre nego što se šteta dogodi, jer posle može biti kasno.

Naime, pored pismenog zahteva u kojem navodite vaše lične podatke, vreme i mesto gde se nezgoda dogodila, kao i opis štete i iznos koji potražujete, potrebno je dostaviti i dokumentaciju za koju su neophodne pravovremene reakcije na licu mesta.

Nakon što ste oštetili vaše vozilo, potrebno je pozvati saobraćajnu policiju koja će izvršiti uviđaj na licu mesta i sastaviti zapisnik, čiju fotokopiju prilažete uz zahtev za naknadu štete.

Poželjno je da kod sebe imate i digitalni fotoaparat ili bar mobilni telefon kojim ćete slikati mesto događaja i oštećeni automobil, kako biste te fotografije priložili uz ostalu dokumentaciju.

Da biste kompletirali svu papirologuju, neophodna vam je i fotokopija Zapisnika o proceni štete osiguravajućeg društva i profakture servisa o iznosu popravke ili računa ako je popravka već izvršena.

Ako pored nerviranja i svih peripetija oko oštećenog vozila uspete da prikupite sva dokumenta i predate zahtev “Beograd putu”, potrebno je još malo strpljenja jer komisija za naknadu štete zaseda jednom mesečno, a podnosioca zahteva obaveštava o ishodu pismenim putem.

Savet svima kojima se nezgoda dogodi van Beograda, na nekom putu ili u drugom gradu, obavezno saznajte koje preduzeće je odgovorno za održavanje tog puta i zatim mu se obratite sa žalbom.

Ovde smo vam izneli najgori scenario, ali da biste ga izbegli, pored opreznosti u vožnji i sreće, potrebna je i brza reakcija nadležnih.

Iz “Beograd puta” su nas obavestili da će predstojeći vikend, 25-26. februara 2012. godine, iskoristiti za intenzivno krpljenje udarnih rupa u Beogradu i na prilaznim saobraćajnicama.

Milina Živanović, iz marketing službe ovog preuzeća, kaže da je najviše oštećenja u ulicama koje su i najopterećenije, odnosno kojima se kreće gradski javni prevoz i teretni saobraćaj, kao i da će se na njima najviše i raditi.

“Najveći deo ovih radova obavljaće se pod saobraćajem, pa apelujemo na vozače da obrate dodatnu pažnju u zoni radova”, dodaje ona.

“Samo na potezu od Slavije do Veterinarskog fakulteta naše ekipe su u sredu 22. februara sanirale preko 200 udarnih rupa. Takođe, dosta oštećenja ima u ulicama kojima se tramvajski saobraćaj odvija u istom nivou u kojem se kreću i ostala vozila (odnosno, nema izdvojenih tramvajskih baštica kao na Bulevaru kralja Aleksandra)”, rekla je Milina Živanović.

Pored toga, do sada su sanirana i oštećenja pored Sajma, u Omladinskih brigada, Tošinom bunaru, Bulevaru oslobođenja, Mileševskoj i monogim drugim ulicama.

U “Beograd putu” smo saznali i da je krpljenje rupa samo privremeno, a nikada dugoročno rešenje, dok je trajno - sanacija i adaptacija ulica.

Ukoliko vremenski uslovi dozvoljavaju, a izvodljivo je i u odnosu na odvijanje saobraćaja, moguće je uraditi nešto ozbiljnije saniranje rupa sa opsecanjem, koje se izvodi leti, dok se u postojećim uslovima radi najčešće samo takozvano "plombiranje".

Primetili smo i da su se ove zime rupe u asfaltu pojavile u znatno većem broju nego inače, a u “Beograd putu” su nam tim povodom rekli da “suprotno uvreženom mišljenju, glavni razlog za to nije so, već niske temperature pri padavinama”.

“Voda koja se uvuče i u najmanje pukotine na asfaltu pri niskoj temperaturi pretvaranjem u led se širi i samim tim širi i rupu u kojoj se nalazi.”

“Kada dođe do otapanja, pa ponovnog mržnjenja - rupa svaki put postaje sve veća”, objašnjavaju u ovom preduzeću i dodaju da su jaki minusi tokom prethodna dva meseca i izuzetno velika količina padavina uzrokovali da se pojavi tako veliki broj rupa.

Ipak, s obzirom na broj rupa i brzinu kojom su nastale, osim vremenskih uslova i soli, postavlja se i pitanje da li su raniji radovi na asfaltiranju i sanaciji ulica dovoljno kvalitatno izvedeni.

Ako ste imali susrete sa "udarnim rupama" podelite vaša iskustva i savete sa nama putem komentara. Srećan put.