03.02.
Nepredvidjena aklimatizacija

Naspavali smo se, ručkali i taman progledali, kad eto ga Dragan sa predlogom da idemo na glečer i napravimo prvo spuštanje snowboardom. Glečer je udaljen oko sat i po laganog hoda (sem kad vučeš snowboard kao ja). Bio je to pun pogodak a ne Draganovo “iživljavanje”. ”Snow-check” nam ostavlja veoma loš utisak – nailazimo na dosta ledenih šiljaka i kamenja koje se nalazi ispod snega. Kako god, čim sam skinuo dereze i stavio dasku na noge, usledio je jako nezgodan pad na levi lakat i kuk. Ništa strašno ali sam morao da se mažem Tedonal kremom. Veoma je opasno voziti po glečeru kao što se meni desilo, propadneš kroz led, ispod je kamenje ili još gore - mala reka… Vraćamo se na ručak, mali odmor, opet jurnjava da napunimo baterije za kameru i laptop… Nikola i ja idemo do jedinog hotela u blizini u malu šetnju i na dodatnu večeru.

04.02.
Drugi put ka Nidu (5400m)

U 7 ujutro krećemo iz baznog logora. Dosta toga se izdešavalo tog jutra. Nekoliko ljudi je odustalo (bronchitis, visinska bolest), Dragan ima jaku dijareju i nije spavao pola noći. Gegamo se nekako i posle veoma iscrpljujuceg “pentranja” stižemo oko 13h u Nido gde nas čekaju naši šatori. Iako bi drugi izlazak na Nido trebalo da bude lakši, ja sam nosim svoj snowboard taj dan. Krepao sam i samo gledam kako da se nalijem tečnosti i po prvi put odmorim u šatoru. Spremamo se da večeras po prvi put spavamo na 5400m, nije mala stvar, i niko sem Dragana nikada nije spavao na toj visini. E sad ono najlepše tog dana - zalazak sunca i narandžasto nebo, ne mogu ni da opišem kako izgleda stajati mrtav umoran pored argentinske zastave i gledati u horizont koji gori… slike će vam reći sve!

05.02
Aklimatizacija do kampa Berlin (drugi visinski logor)

Dragan nam je dao voljno da spavamo do 10h, to je bio raj posle veoma hladne noći. Ceo šator nam je vlažan pošto se voda kondezovala i non stop je duvao vetar. Jedina dobra stvar - nisam osećao manjak kiseonika i glavobolju. Posle doručka krećemo ka Berlinu na aklimatizaciju. Dogovor je da ne idemo skroz do njega nego samo da se “protegnemo”. Mislim da mi je to bio najteži dan do sada, prvih deset minuta sam se borio više sa svojim plućima nego sa telom. Posle 30 min je već bilo malo bolje, morao sam da upregnem mozak kako bi išao dalje. Stigli smo do 5.620m, posedeli pola sata i krenuli natrag ka Nidu u naše šatore. Tek što smo stigli, primetili smo dobru padinu za vožnju. Spremam se odmah, kamerman je tu, Dragan pravi fotke. Bilo je prelepo i veoma naporno, kako samo može biti na visini od 5500m. Posle 2 sata se vraćamo u kamp, naravno moj lenji i omamljeni cimer Ljuba ništa nije skuvao (pa čak ni supu), samo leži šlogiran i naduven, ne pije dovoljno vode a juri po planini. Sedam zadovoljan jer se dobro osećam i prijala mi je vožnja. Pored šatora palim primus da krčkam supicu. Duva vetar, slabo da će mi proključati voda; sedim i gledam ogranak Extreme summit teama, Dragana i Nikolu, totalno su uz mene svako na svoj način. Dragan prozivanjem i mahanjem kaziprstom a Nikola pomaganjem i opominjanjem da pijem vodu kad god stanem. Mislim da mi je sve lepše (ako u neljudskim uslovima uopšte može biti lepše). Osećam kako Samsung snowboard expedicija 2005 definitivno napreduje ka svom cilju. Konačno, posle sat vremena, supa je gotova, pakujem svoju vreću i podlošku za vraćanje u bazni kamp, snowboard ostaje u visinskom šatoru i ja poslednji krećem sa Nida (5400m) ka baznom kampu (4400m). Prosto mi se plače kad znam da ću i po treći put ići uz ovo “fucking” brdo ali znam koliko će nam to značiti za osvajanje surove Akonkagve. Posle dva i po sata spuštanja, sedam ispred šatora, presvlačim moje Northwave čizme i konačno oblačim lagane DC patike. Sabijam pola litre supe u cugu i odlazim do Nikolinog šatora da napravim Cedevitu - kakav kralj, poneo je u bazu. Nalivam se i gledam u vrh Anda….samo da nam vreme dozvoli da se popnemo. Odlazim u šator srećan jer naredna 3 dana moramo biti u bazi pošto smo dobili vesti da dolazi strašna oluja i nevreme. Samo da nam šatori prežive naredna 3 dana na Nidu, do tada sedimo, šetamo i čekamo lepo vreme.