Porez na nekretnine je nerealan

Iako je, naime, od 2008. tržišna vrednost nekretnina u padu, po poreskim rešenjima o godišnjem porezu na nekretnine, stanovi i kuće koje posedujete vrede sve više.

Tako je stan na Novom Beogradu, korisne površine 51,60m2 u 2006. godini vredeo 3.310.000 dinara u 2006. potom 3.299.000 dinara u 2007. godini, 3.652.000 dinara u 2008. godini, 5.113.000 dinara u 2009. godini, a onda u 2010, 2011 i 2012 godini čak 6.192.000 dinara

S obzirom da je ta "tržišna vrednost“ poreska osnovica na koju se primenje stopa kojom se dobija godišnji iznos poreza, dogodilo se to da je porez na ovakvu nekretninu 2012. godine plaćen tri puta skuplje u odnosu na recimo 2006. godinu!

Ako uzmemo u obzir da je, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, prosečna cena kvadrata prometovanih nekretnina pala za 20 odsto (prosečna cena m2 je recimo u Beogradu iznosila nešto ispod 1500€, dok je u 2012. cena pala na oko 1.200 €) , a promet nekretnina se u istom periodu više nego prepolovio (2008. preometovane su 15.643 nekretnine, a 2012 samo 6,427), postaje nejasno kako je kalkulacija koju su vlasnici nekretnina dobili moguća. Naime, osnovicu poreza na imovinu čini njena tržišna vrednost koja se određuje na osnovu osnovnih i korektivnih elemenata, a utvrđuje je poreski organ na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi. Osnovni elementi su korisna površina i prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine. Korektivni elementi su lokacija i kvalitet nepokretnosti, kao i drugi elementi koji se utvrđuju u svakom konkretnom slučaju.

Ovo je regulisano kako Zakonom o porezima na imovinu, tako i Pravilnikom o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima.

Tržišna vrednost nove nekretnine na koju se izračunava poreska osnovica za obračun godišnjeg poreza se po pravilniku izračunava na osnovu statističkih podataka o prosečnoj prometovanoj ceni za opštinu odnosno grad u kojoj se nekretnina nalazi, odnosno za postojeće nekretnine na osnovu prosečne vrednosti obračunatog poreza na prenos apsolutnih prava.

Taj prosečan porez se obračunava opet na osnvou tri poslednja realizovana kupoprodajna ugovora.

Nakon svih izmena Zakona koji su stupili na snagu u 2011 godini, porez je stavka koja je nedvosmisleno poskupela, što zbog umanjenja stope amortizacije, što zbog promene visine vrednosti i stopa, a najviše zbog neobjašnjivog skoka ukupne tržišne vrednosti nekretnine što je početna stavka u utvrđivanju i obračunu poreske osnovice i visine poreza.

I ovde je glavni problem! Kako je moguće da ukupna tržišna vrednost nepokretnosti u godini u kojoj je i cena i promet nekretnina drastično opao, po poreskom rešenju bude skoro pa duplo veća u odnosu na poresko rešenje od npr.2008 godine.

Problem sa realnim utvrđivanjem poreske osnovice postoji, čak i ako se uzme u obzir činjenica da je tržišna vrednost nekretnina u poreskim rešenjima usklađivana prema kursnim razlikama, jer je u odnosu na 2008. kurs evra prema dinaru u 2012. bio skoro identičan!

Iako nadležna Uprava za javne prihode (kada su u pitanju beogradska rešenja o porezu na imovinu) tvrdi da se oni ne igraju podacima, već da koriste podatke Beogradskog zavoda za statistiku i informatiku i podatke o plaćenim porezima na prenos apsolutnih prava, nekako iz primera proizilazi zaključak da u Srbiji ipak ne postoji kriza, već upravo suprotno. Bez obzira na činjenicu da je Srbija na rubu bankrota, Srbija je procvetala sa stanjem na tržištu nekretnina.

I sve ovo ne bi bilo sporno, da neko od nadležnih ume da objasni način na koji se dolazi do ukupne tržišne vrednosti nekretnine. Jer na sajtu Zavoda za statistiku i informatiku Beograda poslednje objavljena prosečna cena stanova u novogradnji u Beogradu je za period januar-decembar 2010. godine i po kvadratu ona je iznosila 183.217,00 dinara.

Očigledno je da je metodologija kojom se utvrđuje porez na nekretnine strogo čuvana tajna, koja ide isključivo u prilog državnog budžeta, a oni uporni koji ipak žele odgovore i objašnjenje kako je usled nikad goreg stanja na tržištu nekretnina, tržišna vrednost njihove nekretnine skoro dva puta uvećana, mogu se žaliti nadležnom organu koji je doneo rešenje o visini poreza. Pa možda im se i posreći!