Od ponedeljka pregovari sa MMF-om

Vlada će, kako je najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, zahtevati od delegacije MMF-a da se složi sa povećanjem budžetskog deficita na 4,5 odsto vrednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osetno iznad dvoprocentnog maksimuma utvrdjenog u važećem i proletos odobrenom stend-baj aranžmanu izmedju Srbije i Fonda.

Dinkić veruje da će Vlada Srbije i misija MMF-a uspeti da se dogovore o navedenom rastu budžetskog deficita, bez povećanja poreza, ali uz garancije da će se krenuti u ozbiljno smanjenje javnog sektora u Srbiji.

Premijer Mirko Cvetković je sredinom ove sedmice ponovio da Vlada ne planira da u pregovorima sa misijom MMF-a predloži povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) ili namet na zarade i penzije gradjana, već će njen predlog obuhvatiti potpunu reformu državne uprave i celog javnog sektora, u cilju dugoročnog smanjenja troškova.

Cvetković je takodje objasnio, odgovarajući na učestale kritike nekih domaćih ekonomista da u Vladi Srbije ne postoji jedinstvo oko strategije za predstojeće pregovore sa MMF-om, da Vlada ima usaglašen plan za razgovore sa misijom Fonda, ali da tim povodom neće usvajati nikakvu platformu.

Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik je izjavio da će delegacija Fonda, prilikom razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije, tražiti da se, u cilju realizacije ranije dogovorenog stend-baj sporazuma, sprovedu "izbalansirane i kredibilne mere" koje će, vodeći računa o dosadašnjem razvoju privredne situacije, osigurati fiskalnu održivost.

Lisovolik je na pitanje da li će se misija Fonda složiti sa zahtevom Srbije da se deo kredita MMF-a koristi za popunjavanje budžetskog manjka, odgovorio da se to ne može ostvariti "automatski", već da podrzumeva "neke izuzetne okolnosti i dogovoreni okvir".

Srbija se nada da MMF i Srbiji dozvoliti da novac upotrebe za popunjavanje budžeta

MMF je Mađarskoj i Ukrajini dozvolio da koriste deo ranije odobrenih kredita, u ukupnoj vrednosti od 25 milijardi dolara i oko 16,5 milijardi dolara, za popunjvanje budžetskih deficita.

Treba, međutim, imati u vidu da su vlade u Budimpešti i Kijevu takvu "povlasticu" od MMF-a dobile tek posle višestrukih upozorenja domaćih i stranih ekonomskih eksperata da, ako Fond ne omekša stav u pogledu visine budžetskog deficita i načina njegovog pokrivanja, mogu doživeti potpuni finansijski slom.

Srbija nije u tako teškoj situaciji jer, između ostalog, raspolaže veoma respektabilnim deviznim rezervama koje, prema najsvežijim podacima Narodna banke Srbije (NBS), premašuju devet milijardi evra.

Treba osim toga imati u vidu, kad je reč o ovogodišnjem budžetskom manjku Srbije, da većina evropskih zemalja ove godine ima javne izdatke osetno veće nego u normalnim ekonomskim vremenima.

Tako će se, naprimer, budžetski deficit 16-člane zone evra uvećati ove godine na prosečnih 5,9 odsto BDP. To je bezmalo dvostruko veći nivo nego što je dopušteni maksimum koji je ranije za zemlje tog monetarnog bloka utvrdila Evropska centralna banka.

Šta tek reći od budžetskom deficitu SAD koji će, prema najnovijim računicama medjunarodnih eksperata, premašiti 12,5 vrednosti BDP-a. Dvoprocentni manjak u budžetu imaće i Rusija, kao i niz drugih razvijenih zemalja.

Srbija, medjutim, nema finansijske i druge potrebne resurse da bi mogla da podnese tako veliku budžetsku neravnotežu i stoga će, kako je najavio i premjer Cvetković, ove i narednih godina učniti ozbiljne rezove u svim domenima javne potrošnje pa je logično očekivati da takav pristup dobije i podršku MMF- a.

Kreditni sporazum postignut u martu ove godine omogućio je Srbiji da od MMF-a dobije dvogodišnji kredit za jačanje deviznih rezervi od približno 2,9 milijardi evra. Od te sume do sada je uzeta jedna tranša u vrednosti 788 miliona dolara.

Lisovolik je izjavio da bi vlada u Beogradu na drugu tranšu zajma mogla da računa, pod uslovom da se predstojeći pregovori završe uspešno i postigne dogovor o izmeni postojećeg aranžmana, verovatno krajem narednog meseca.

Delegaciju MMF-a na pregovorima sa Vladom Srbije predvodiće, kao i proletos, istaknuti ekonomista i finansijski stručnjak Albert Jeger. Jeger će, kako je najavljeno, osim sa vladinim zvaničnicima, tokom višednevnog boravka u Beogradu, razgovarati i sa funkcionerima NBS i vodećim predstavnicima privatnog sektora i akademskih krugova.