Nejasan plan za pregovore sa MMF-om

Kako nezvanično saznajemo, ministarstva finansija, ekonomije, prosvete i zdravlja poslala su premijeru predloge kako da se štedi, a platforma će se utvrđivati do poslednjeg dana.

Tek ako predložene uštede ne budu dovoljne za popunjavanje budžetske rupe, Vlada će pred MMF izaći sa predlogom o smanjenju plata ili povećanju poreza. Jedina zakucana stvar za sada je samo da će se tražiti povećanje budžetskog deficita na 4,5 odsto.

Posle oprečnih izjava pojedinih ministara, Vlada je stavila katanac na sve informacije oko platforme za pregovore sa MMF-om, čija misija u Beograd dolazi 24. avgusta.

Čime će pokušati da ubedi MMF, da Srbiji dozvoli da i pored problema sa punjenjem budžeta povuče drugu tranšu kredita, nije poznato ni članovima Vladinog ekonomskog tima. Jedan od njih Milojko Arsić kaže da je, doduše, sa ministarkom finansija u poslednje vreme više puta razmenio mišljenje šta bi trebalo raditi, ali da nije uputno da ishod tih sastanaka prenosi.

Ipak, kao ekonomista navodi da je jasno kakav je manevarski prostor. Pored povećanja deficita na 4,5 odsto, vlada na raspolaganju ima još samo dve opcije - da se opredeli za smanjenje troškova, pa tako i plata i penzija, ili da poveća poreze, a obe mere su nepopularne i ne potpuno delotvorne.

"Kada je u pitanju izbor između ove dve mere, to je da one nemaju isti efekat na privredu. Povećanje poreskog opterećenja nije prorecesivno, ne bi smanjilo domaću tražnju, jer sredstva koja bi država prikupila od povećanja poreza, ona bi praktično sitog dana potrošila na kupovinu roba i usluga, što znači da to ne bi smanjilo domaću tražnju, dok bi smanjivanje zarada smanjilo ukupnu domaću tražnju i delovalo bi na dodatno produbljivanje recesije", objašnjava Arsić.

Ekonomisti: U vreme krize i MMF je fleksibilan

Možda æe i Srbiji MMF da "progleda kroz prste".

Miroslav Zdravković sa Ekonomskog instituta smatra da će MMF, kada počne pregovore sa Vladom, insistirati pre svega da čuje jasan plan kako će izgledati budžet Srbije, ali za iduću godine.

"Po mom mišljenju, pod broj 1, MMF će insistirati na analizi stanja, koja je dubina naše ekonomije, zatim koji su efekti već preduzetih mera od kraja aprila ove godine, zatim očekivanjima daljih kretanja do kraja ove godine i mislim da će najviše insistirati na budžetu do kraja 2010. godinu, jer su izvori za finansirtanje deficita takvog kakav jeste već nađeni i moći će normalno da funkcionišu naše finansije", navodi Zdravković.

Milojko Arsić veruje da će Srbija moći da dobije zeleno svetlo za veći deficit u budžetu i da povuče drugu tranšu, jer je MMF od početka krize postao znatno fleksiblniji, što se recimo pokazalo na primerima Mađarske i Ukrajine.

"U slučaju Srbije verujem da će se dozvoliti dodatno povećanje deficita, ali da verovatno MMF ne bi želeo da to bude jedina mera. Mislim i sa stanovišta Srbije da to ne bi bilo dobro. Znači, uporedo sa povećanjem fiskalnog deficita, neophodno je da se donesu mere na strani prihoda i na strani rashoda, koje bi obezbedile da se taj deficit, u relativno kratkom periodu, nakon što počne oporavak privrede Srbije, smanji na održiv nivo", kaže Arsić.

U isti scenario veruje i Miroslav Zdravković, koji kaže da neki od postupaka MMF-a iz ove godine nikada pre nisu zabeleženi u praksi.

"Na primer, na sastanku G20 u Londonu u aprilu ove godine dogovoreno je i to sad MMF implementira. Odštampano je 250 milijardi dolara koji će biti podeljeni zemljama članicama samo da bi nastavile da međusobno trguju i da bi one koje su u deficitu, poput nas, mogle da brane devizne rezerve, a one koje su u suficitu da te pare nekom drugom pozajme. Znači, ovo su vrlo neobična vremena i rešenja znaju da budu krajnje jedinstvena kakva dugo nisu u svetskoj praksi primenjivana", objašnjava Zdravković.

U pripremu platforme za pregovore sa MMF-om iduće nedelje, kako je najavio, trebalo bi da se uključi i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. On će tada izvršnoj vlasti preneti glas privrede da povećanja PDV-a i poreza na plate ne sme da bude, jer bi to onesposobilo privredu.